U pr­vom di­je­lu bi­lo je ri­je­či o ru­skoj sub­ven­ci­ji do ra­ta 1876–1878. go­di­ne, a ov­dje će­mo se za­dr­ža­ti na pe­ri­od od Ber­lin­skog kon­gre­sa do Pr­vog svjet­skog ra­ta. Pret­hod­no tre­ba na­po­me­nu­ti da je Ru­si­ja, po­red re­dov­ne sub­ven­ci­je, da­va­la u to­ku oslo­bo­di­lač­kog ra­ta, i da­lje do 1880. go­di­ne, znat­nu van­red­nu po­moć za na­bav­ku oruž­ja i dru­gog rat­nog ma­te­ri­ja­la. Ru­ska po­moć je umno­go­me olak­ša­la Cr­noj Go­ri da uspje­šno okon­ča bor­bu i iza­đe kao po­bjed­nik iz ovog te­škog ra­ta. Po­red to­ga, Ru­si­ja je ra­di na­o­ru­ža­nja cr­no­gor­ske voj­ske da­la za­jam Cr­noj Go­ri, u je­sen 1879. go­di­ne, u iz­no­su od 900. 000 ru­ba­lja (oko 1.100.000 fi­o­ri­na), o če­mu će bi­ti vi­še ri­je­či u po­gla­vlju o zaj­mo­vi­ma.
Po­sli­je za­klju­če­nja mi­ra i sre­đi­va­nja rat­nih pri­li­ka, Ru­si­ja je na­sta­vi­la da da­je re­dov­nu po­moć Cr­noj Go­ri u istom iz­no­su kao pri­je ra­ta 1876–1878. tj. pre­ma od­lu­ci ru­skog ca­ra kra­jem 1872. go­di­ne. Pro­du­že­na sub­ven­ci­ja je iz­no­si­la – 46.000 ru­ba­lja cr­no­gor­skoj vla­di i knja­zu Ni­ko­li, 8.000 Bo­go­slo­vi­ji, 5.500 Dje­vo­jač­kom in­sti­tu­tu i 1.000 zlat­ni­ka (oko 3.000 ru­ba­lja) – cr­kvi. Ovo­me se od 1879. go­di­ne pri­dru­žu­je i re­dov­na po­moć bol­ni­ci Da­ni­la Pr­vog na Ce­ti­nju u iz­no­su od 2.500 ru­ba­lja, što je do­di­je­lio Cr­ve­ni krst Ru­si­je. Ovaj no­vac je u stva­ri bio in­te­res na ka­pi­tal od 500.000 ru­ba­lja, de­po­no­van na ime ce­tinj­ske bol­ni­ce kod jed­ne ru­ske ban­ke. Ta­ko je po­sli­je ra­ta Cr­na Go­ra do­bi­ja­la iz Ru­si­je na ime re­dov­ne po­mo­ći 64.000 ru­ba­lja (oko 80 000 fi­o­ri­na).
Iako su se pri­li­ke u Cr­noj Go­ri po­sli­je Ber­lin­skog kon­gre­sa znat­no iz­mi­je­ni­le i uve­ća­le po­tre­be ze­mlje, Ru­si­ja ni­je po­ve­ća­va­la sub­ven­ci­ju Cr­noj Go­ri. Za pr­vih de­set go­di­na po­sli­je ra­ta sub­ven­ci­ja je osta­la na ni­vou iz 1873. go­di­ne, iz­u­zev što je od 1. ja­nu­a­ra 1888. po­ve­ća­na go­di­šnja po­moć Dje­vo­jač­kom in­sti­tu­tu sa 5.700 ru­ba­lja na 10.000 fi­o­ri­na. Tek 1889. go­di­ne do­šlo je do iz­mje­ne, što je bi­lo uslo­vlje­no po­seb­nim okol­no­sti­ma. De­se­tak go­di­na po­sli­je Ber­lin­skog kon­gre­sa Cr­na Go­ra je za­pa­la u du­go­ve. Na mol­bu knja­za Ni­ko­le ru­ski car je u av­gu­stu 1889. go­di­ne ri­je­šio da sa­ni­ra du­go­va­nja Cr­ne Go­re. Ot­pi­san je dug Cr­ne Go­re ban­ci u Pe­tro­gra­du i ru­skoj dr­žav­noj bla­gaj­ni, a za is­pla­tu du­go­va­nja u Austri­ji uči­njen je nov za­jam od 900.000 ru­ba­lja, na 20 go­di­na uz 5 od­sto ka­ma­te, s tim što bi se anu­i­te­ti na­pla­ći­va­li od ru­ske sub­ven­ci­je ko­ja se da­je Cr­noj Go­ri. Me­đu­tim, od sub­ven­ci­je ko­ja je da­va­na Cr­noj Go­ri – 46. 000 ru­ba­lja – ni­je se mo­gao na­dok­na­di­ti ni go­di­šnji in­te­res, a ka­mo­li amor­ti­za­ci­je glav­ni­ce. Go­di­šnji anu­i­te­ti zaj­ma iz­no­si­li su 80.000 ru­ba­lja. Po­što ra­ni­ja sub­ven­ci­ja ni­je bi­la do­volj­na za po­kri­će anu­i­te­ta, ru­ska vla­da je ri­je­ši­la da se go­di­šnja po­moć Cr­noj Go­ri po­ve­ća od 46.000 na 100.000 ru­ba­lja, s tim da se od po­ve­ća­nog iz­no­sa od­bi­ja 80.000 ru­ba­lja za ot­pla­tu zaj­ma Dr­žav­noj ban­ci u Pe­tro­gra­du, a 20.000 ru­ba­lja da ide kao go­di­šnja po­moć cr­no­gor­skoj vla­di.
Ovom tran­sak­ci­jom Cr­na Go­ra se oslo­bo­di­la beč­kih du­go­va, ali je to sma­nji­lo pri­ma­nje iz Ru­si­je i sve­lo sub­ven­ci­ju dr­ža­vi na 20.000 ru­ba­lja. Za na­red­nih šest go­di­na, do 1896. go­di­ne, cr­no­gor­ska vla­da je do­bi­ja­la po­lu­go­di­šnje po 10.000 ru­ba­lja. Po­što je od ru­ske sub­ven­ci­je 50. 000 ru­ba­lja pri­pa­da­lo ne­po­sred­no knja­zu Ni­ko­li, taj iz­nos je dr­žav­na ka­sa re­dov­no na­dok­na­đi­va­la.
Od 1896. go­di­ne Ru­si­ja da­je po­seb­nu sub­ven­ci­ju za iz­dr­ža­va­nje sta­ja­će voj­ske. (U po­čet­ku je sta­ja­ća voj­ska ima­la 500 ofi­ci­ra i voj­ni­ka pje­ša­di­je i jed­nu po­lu­ba­te­ri­ju od 4 to­pa sa 56 voj­ni­ka). Upra­vo, još sre­di­nom 1895. go­di­ne ru­ska vla­da je po­sla­la 67 612 fi­o­ri­na za iz­grad­nju voj­nih sta­no­va i for­mi­ra­nje sta­ja­će voj­ske. Iste go­di­ne je od­lu­če­no da se od 1. ja­nu­a­ra 1896. go­di­ne da­je na ime odr­ža­va­nja cr­no­gor­ske sta­ja­će voj­ske po­moć u iz­no­su od 82.000 ru­ba­lja, što je iz­no­si­lo, za­vi­sno od kur­sa, oko 104.000 fi­o­ri­na. Sub­ven­ci­ja je is­pla­ći­va­na u če­tvo­ro­mje­seč­nim ra­ta­ma, tri pu­ta go­di­šnje po oko 34 500 fi­o­ri­na. Ovaj iz­nos je bio na­mi­je­njen is­klju­či­vo za odr­ža­va­nje voj­ske i za dru­go ni­je mo­gao bi­ti upo­tri­je­bljen. Cr­no­gor­ska vla­da se oba­ve­za­la da će odr­ža­ti od­re­đe­ni kon­tin­gent voj­ske, pa su ova sred­stva išla kao sa­stav­ni dio bu­dže­ta Mi­ni­star­stva voj­nog. Ova po­moć je zna­či­la pu­no za cr­no­gor­sku voj­sku, ali je ma­lo po­mo­gla cr­no­gor­skim fi­nan­si­ja­ma, jer je u pot­pu­no­sti tro­še­na za re­dov­nu voj­sku.
Na­red­ne, 1897. go­di­ne, do­di­je­lje­na je po­moć knja­zu Da­ni­lu od 20.000 ru­ba­lja go­di­šnje či­me je uve­ća­na sub­ven­ci­ja dvo­ru na 70 000 ru­ba­lja.
Ta­ko je Cr­na Go­ra od 1896. ukup­no do­bi­ja­la go­di­šnje po­mo­ći od Ru­si­je ne­što pre­ko 220.000 ru­ba­lja, od če­ga je 80.000 ru­ba­lja išlo na ot­pla­tu zaj­ma Dr­žav­noj ru­skoj ban­ci u Pe­tro­gra­du. Ako se uzme u ob­zir od­bi­ja­nje za amor­ti­za­ci­ju zaj­ma i tro­ško­ve oko iz­dr­ža­va­nja voj­ske, on­da se mo­že pret­po­sta­vi­ti ko­li­ko su ma­lo ko­ri­sti ima­le cr­no­gor­ske fi­nan­si­je od ru­ske po­mo­ći kra­jem 18. vi­je­ka. Isti­na, po­moć je ras­te­re­ći­va­la cr­no­gor­ski bu­džet od ne­kih oba­ve­za, ali ni­je ne­po­sred­no mno­go uti­ca­la na po­bolj­ša­nje fi­nan­si­ja Cr­ne Go­re.
(Na­sta­vi­će se)